Zaceljivanje je proces obnavljanja koji se u osnovi odvija u dve faze:


1. dubinsko zaceljivanje, kada dolazi do sužavanja krvnih sudova (vazokonstrikcija) i prestanka krvarenja (koagulacija); krvne ćelije iz rane odstranjuju bakterije i strano tkivo; stvara se kolageno i granulaciono tkivo koje zatvara nastali defekt; stvaraju se novi krvni sudovi, a dolazi i do zatvaranja rane

2. površinsko zaceljivanje, koje počinje od ivica rane.

Rana će pravilno zarasti ako nije preširoka i preduboka. Ukoliko je tako, neophodno je potražiti pomoć lekara koji će najbolje zbrinuti Vašu ranu. Da bi rana pravilno zarasla treba vremena. Kod širokih i/ili dubokih rana dolazi do zaceljivanja ožiljkom. Ožiljak vremenom nestaje procesom remodeliranja, ali za to je potrebno od nekoliko nedelja pa čak i do 2 godine.
 

Bilo koja faza u procesu zaceljivanja rane može biti poremećena pod uticajem lokalnih (infekcije, hematom, edem, strana tela, hronične iritacije) i opštih faktora (uzrast, gojaznost, anemija, hormonski uticaji, šećerna bolest, sistemske autoimune bolesti, lekovi). Tako i formiranje ožiljka ponekada može biti poremećeno. Na primer, određeni poremećaji metabolizma kolagena mogu biti posledica nastanka atrofičnih ožiljaka (vrlo tanke površine i često ispod površine kože). Teško opšte stanje organizma, neuhranjenost, dugo mirovanje (hronične rane, dekubitusi), slaba cirkulacija (hronične rane, dekubitusi) mogu poremetiti formiranje ožiljka. Takođe, neki ljudi imaju sklonost ka nastanku hipertrofičnih (mesnatih i izdignutih) ožiljaka i keloida.

Dog god je neoštećena, koža je naša najbolja odbrana od mikroorganizama. Zbog toga je neophodno da joj se pruži posebna nega posle posekotina, ogrebotina, površinskih opekotina, uboda, dermatoloških i hirurških zahvata, kao i različitih dermatoza koje često otvaraju put mikroorganizmima, koji su uvek spremni da iskoriste priliku za razmnožavanje.