Seboroični dermatitis
KOGA POGAĐA SEBOROIČNI DERMATITIS?
Seboroični dermatitis pogađa gotovo 40% odraslih osoba. Može ga dobiti svako, u bilo kom uzrastu, ali učestalost je ipak najveća oko 40. godine. Takođe, javlja se u i prva 3 meseca života.
Češći je kod dece koja se hrane veštačkim mlekom i kod one dece koja imaju povećanu telesnu masu.
KAKO SE OGLEDA?
Simptomi nastaju postepeno, a promenama su najčešće zahvaćena područja kože koja su značajno bogatija lojnim žlezdama. To su vlasište, lice, posebno koža oko nosa i usta, područje iza uva, srednji delovi grudnog koša i leđa, nabori kože u području dojki, kolena, laktova i pazuha, čak i genitalna regija.
Na vlasištu se nalaze oštro ograničena žarišta veličine kovanog novca ili još veća, različitih oblika, ružičastocrvene boje, prekrivena belo-žutim ljuspama, koja mogu konfluirati. Ponekad prekriju čitavo vlasište, te se šire u obliku oštro ograničene crveno-žute trake uz ivicu vlasišta, širine 1-2 cm sa izraženim ljuspanjem (corona seborrhoica). Na ovim područjima može se pojaviti i sekundarna bakterijska infekcija, pa tada nastaje vlaženje, a kasnije se pojavljuju i kraste. Seboroični dermatitis ne uzrokuje opadanje kose.
Na koži se javljaju oštro ograničena ružičasto-crvena žarišta, ponekad lagano uzdignuta, na kojima se javljaju žućkaste ljuspe i svrab koji je različitog intenziteta od osobe do osobe. Postoje različite klinički oblici seboroičnog dermatitisa, od lakših do težih oblika koji zahvataju veće površine kože. Često se javljaju promene na ivicama kapaka (blefaritis) kao što je crvenilo uz pojavu žućkastih krastica na ivicama. Bolest ima hroničan tok uz smenu perioda poboljšanja i pogoršanjarazličitog trajanja.
ŠTA UZROKUJE SEBOROIČNI DERMATITIS?
U nastanku promena na koži i u vlasištu važnu ulogu ima i gljivica Pityrosporum ovale. Ona inače naseljava zdravu kožu i u normalnim uslovima ne stvara probleme. Ali, pojačano se razmnožava tamo gde su deblje naslage loja na koži i u kosi. Takođe, i pod uticajem određenih klimatskih ili hormonskih promena, pa i stresa. Paradoks je da se osobe sa seborejom obično žale na „suvu“ kožu koja se ljuspa iako je u stvarnosti koža, narodski rečeno, „previše masna“ i baš to je uzrok kasnijih nevolja.
Uzrok seboroičnog dermatitisa još uvijek nije poznat, ali ova se bolest obično vezuje uz neke faktore:
- genetsko nasleđe,
- povećano izlučivanje loja i faktore koji na to utiču,
- prisustvo gljivice Malassezia tj. Pityrosporum ovale,
- uticaj hormona (a posebno polnih hormona),
- nadražaji kože (mehanički ili mikroorganizmi),
- imunološki poremećaji,
- promena pH vrednosti kože,
- nezdrava isdhrana, a posebno masna i jako začinjena hrana kao i alkohol.
MOŽE LI SE SPREČITI ILI IZLEČITI?
U većini slučajeva odgovor je negativan. Ipak, pravilnom ishranom, izbegavanjem emocionalnih stresova i pravilnom negom kože može se smanjiti učestalost pogoršanja. S obzirom da različiti spoljašnji nadražaji mogu izazvati zapaljenje kože, u svakodnevnoj nezi važno je izbegavati proizvode sa mnogo sastojaka, konzervansa, mirisa i primenjivati proizvode posebno formulisane za netolerantnu kožu.
Ponekada je opravdana i kratkotrajna primena nisko potentnih kortikosteroida pod strogom kontrolom dermatologa da bi se sprečio nastanak neželjenih efekata (rozaceiformni steroidni dermatitis, teleangiektazije, atrofija kože).
Promene na vlasištu leče se preparatima za lokalnu primenu koji sadrže keratolitičke (podstiču ljuspanje kože) i antimikrobne sastojke (deluju na bakterije i gljivice). Kod jačih zapaljenskih promena dozvoljena je kratkotrajna upotreba kortikosteroidnih losiona pod kontrolom dermatovenerologa.
Kod vrlo teških i rezistentnih oblika indikovano je i sistemsko lečenje antimikoticima, antibioticima ili niskim dozama izotretinoina (derivat vitamina A).
Seboroični dermatitis pogađa gotovo 40% odraslih osoba. Može ga dobiti svako, u bilo kom uzrastu, ali učestalost je ipak najveća oko 40. godine. Takođe, javlja se u i prva 3 meseca života.
Češći je kod dece koja se hrane veštačkim mlekom i kod one dece koja imaju povećanu telesnu masu.
KAKO SE OGLEDA?
Simptomi nastaju postepeno, a promenama su najčešće zahvaćena područja kože koja su značajno bogatija lojnim žlezdama. To su vlasište, lice, posebno koža oko nosa i usta, područje iza uva, srednji delovi grudnog koša i leđa, nabori kože u području dojki, kolena, laktova i pazuha, čak i genitalna regija.
Na vlasištu se nalaze oštro ograničena žarišta veličine kovanog novca ili još veća, različitih oblika, ružičastocrvene boje, prekrivena belo-žutim ljuspama, koja mogu konfluirati. Ponekad prekriju čitavo vlasište, te se šire u obliku oštro ograničene crveno-žute trake uz ivicu vlasišta, širine 1-2 cm sa izraženim ljuspanjem (corona seborrhoica). Na ovim područjima može se pojaviti i sekundarna bakterijska infekcija, pa tada nastaje vlaženje, a kasnije se pojavljuju i kraste. Seboroični dermatitis ne uzrokuje opadanje kose.
Na koži se javljaju oštro ograničena ružičasto-crvena žarišta, ponekad lagano uzdignuta, na kojima se javljaju žućkaste ljuspe i svrab koji je različitog intenziteta od osobe do osobe. Postoje različite klinički oblici seboroičnog dermatitisa, od lakših do težih oblika koji zahvataju veće površine kože. Često se javljaju promene na ivicama kapaka (blefaritis) kao što je crvenilo uz pojavu žućkastih krastica na ivicama. Bolest ima hroničan tok uz smenu perioda poboljšanja i pogoršanjarazličitog trajanja.
ŠTA UZROKUJE SEBOROIČNI DERMATITIS?
U nastanku promena na koži i u vlasištu važnu ulogu ima i gljivica Pityrosporum ovale. Ona inače naseljava zdravu kožu i u normalnim uslovima ne stvara probleme. Ali, pojačano se razmnožava tamo gde su deblje naslage loja na koži i u kosi. Takođe, i pod uticajem određenih klimatskih ili hormonskih promena, pa i stresa. Paradoks je da se osobe sa seborejom obično žale na „suvu“ kožu koja se ljuspa iako je u stvarnosti koža, narodski rečeno, „previše masna“ i baš to je uzrok kasnijih nevolja.
Uzrok seboroičnog dermatitisa još uvijek nije poznat, ali ova se bolest obično vezuje uz neke faktore:
- genetsko nasleđe,
- povećano izlučivanje loja i faktore koji na to utiču,
- prisustvo gljivice Malassezia tj. Pityrosporum ovale,
- uticaj hormona (a posebno polnih hormona),
- nadražaji kože (mehanički ili mikroorganizmi),
- imunološki poremećaji,
- promena pH vrednosti kože,
- nezdrava isdhrana, a posebno masna i jako začinjena hrana kao i alkohol.
MOŽE LI SE SPREČITI ILI IZLEČITI?
U većini slučajeva odgovor je negativan. Ipak, pravilnom ishranom, izbegavanjem emocionalnih stresova i pravilnom negom kože može se smanjiti učestalost pogoršanja. S obzirom da različiti spoljašnji nadražaji mogu izazvati zapaljenje kože, u svakodnevnoj nezi važno je izbegavati proizvode sa mnogo sastojaka, konzervansa, mirisa i primenjivati proizvode posebno formulisane za netolerantnu kožu.
Ponekada je opravdana i kratkotrajna primena nisko potentnih kortikosteroida pod strogom kontrolom dermatologa da bi se sprečio nastanak neželjenih efekata (rozaceiformni steroidni dermatitis, teleangiektazije, atrofija kože).
Promene na vlasištu leče se preparatima za lokalnu primenu koji sadrže keratolitičke (podstiču ljuspanje kože) i antimikrobne sastojke (deluju na bakterije i gljivice). Kod jačih zapaljenskih promena dozvoljena je kratkotrajna upotreba kortikosteroidnih losiona pod kontrolom dermatovenerologa.
Kod vrlo teških i rezistentnih oblika indikovano je i sistemsko lečenje antimikoticima, antibioticima ili niskim dozama izotretinoina (derivat vitamina A).